Венчање 

Примпреме за Венчање

За овај радосни и свечани догађај у животу православних хришћана, везано је мноштво народних обичаја. Наравно, суштина Свете тајне брака, није у свадбеном весељу, већ, пре свега, у једном озбиљном приступу светињи брачне заједнице, која је темељ и основа породице, а тиме, и цркве и државе. У вези са овом светом тајном, венчањем и свадбом, изнећемо оно што је битно за цркву, православну веру и њено учење. Овде су важна два момента: предбрачни испит и венчање у цркви.

Координација вашег венчања

Молимо Вас да одмах закажете састанак са парохом, како бисте одредили датум венчања пре него што закажете салу, јер се венчање не може славити у време поста и великих црквених празника.

Црквена заповест хришћанима забрањује превљење свадбе уз пост. Јер, због свадбене гозбе, која је редовно мрсна, прави се јавна саблазан и грех. Такође, венчање и свадба се не врше:

– у среду и петак,
– на Крстовдан 18. јануара,
– на Усековање 11. септембра и
– на Крстовдан 27. септембра.

Венчање се не врши на Васкрс, нити у светле седмице, јер тада су свечани дани који су посвећени славном Христовом васкрсењу, и никакво друго славље није примерено тим данима.

Предбрачни испит

Двоје пунолетних, мушко и женско, који испуњавају све остале услове које црква прописује за склапање црквеног брака, најпре обављају предбрачни испит. Сама реч каже, шта је предбрачни испит. То је поступак, где црква ипитује да ли двоје кандидата за брак, испуњавају све услове које прописују црквени канони за склапање брака.

Кумство на венчању

Српској православној цркви, при Светој Тајни Венчања, обавезни су два сведока: кум и стари сват. Сведоци на венчању немају неке посебне обавезе. Њихова улога је знатно већа приликом предбрачног испита, где они треба да посведоче, да за склапања дотичног брака не постоје никакве сметње или забране, да младенци нису ни у каквом сродству, да немају нека обећања према трећим лицима итд. Све то они потврђују својим потписом на записник о предбрачном испиту. При самом Чину венчања њихова улога се састоји да прате младенце приликом обручења испред олтара и венчања на средини цркве. Кад свештеник младенцима стави бурме, у току Чина обручења, први сведок, кум има дужност да промени прстење, јер свештеник је заручио вереника са вереницом. Кад се заврши Чин обручења сви иду на средину храма (свештеник напред, затим вереници и кумови), где свештеник узима из руку вереника свеће и предаје их куму и старом свату, првом и другом сведоку и они ће их држати све до краја Чина венчања.

За венчање потребно је припремити

  1. 2 Бурме
  2. 2 Свеће
  3. Платно бјеле боје

Обручење

Младенци, кумови и сви сватови са потпуном озбиљношћу у тишини и пристојности, каква доликује дому Божијем улазе у храм. Младенци праћени кумом и старим сватом одлазе право пред двери на олтару. Ту се врши обручење. Бурме и сам чин обручења симболизују верност. Младенци тада, на своју руку, четврти прст десне шаке, стављају бурму и не скидају је до краја живота. Она их подсећа на завет верности који су дали у цркви пред Богом и свештеником.

Обручење

Св. тајна венчања

После обручања, младенци и кумови одлазе у централни део храма и ту се врши света тајна венчања. На венчању се белим платном младенцима вежу десне руке, у знак вечите животне везаности, слоге и верности, узајамног помагања и љубави. (Платно се обично после тога чува као успомена). Младенцима се на вечању стављају венци на главу. Отуда и назив венчање. Венци симболизују целомудрени живот младенаца до венчања, и благослов цркве за њихов заједнички живот у славу Бога и својих ближњих.

Вино које се даје младенцима на венчању симболизује догађај у Кани Галилејској, када је Христос са својом Мајком, Пресветом Богородицом и својим ученицима био на свадби и претворио воду у вино.

Трократни опход око стола на коме стоји крст и остало што је потребно за венчање, симболише вечну везу супружника, јер круг значи вечно трајање, а трократно обилажење је у славу Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа.

Брак који није склопљен на начин прописан црквом, за цркву није брак. Зато, деца из не црквених бракова за цркву су ванбрачна. Неки епископи и свештеници ускраћују причешће супружницима који живе невенчано. Зато је добро да се данас, када је то слободно и могуће, сви они који се, из ма којих разлога до сад нису венчали, учине то, и тако себе уведу у списак правих и доследних православаца и хришћана.

Scroll to Top